Dervisa Grabus Colakovic
Eh zar bih mogla
Zar bih mogla tako da ti reknem ne,
kad si toliko hrlijo ka cilju mome.
Mamio me svoim uzdasima,
dok me gleda iz daleka iz nekog mracnog ugla.
Upijao moj hod moj svaki pokret,
zar bih mogla strah bi me obuzela.
Kao vitku srnu od lovackog pogleda,
pa ne bih mogla mamio si me mislima svoim, upijao me kao kapljicu rose u
jutarnje sate.
Kako bih mogla kada sam ti se u dusu uvukla, i u postelju tvoju.
Postala ti stvarnost svakodnevna,
eh vala ne bih mogla da to ne bude stvarnost.
Grijeh bi mi bio da osudim necija nadanja,
ne bih mogla probacu da moja snaga ozivi.
Da zagrli tvoju mastu.
Probacu da budemo jedno,
ne bih mogla da ne bude uzdah.
U isto vrijeme iskovan iz ljudske
duse,
koji se podize do oblaka I otvara
vrata raja.
Dervisa Grabus Colakovic
***********************
***********************
