Emilija Vasiljević
n e i s p l a k a n i
More na planini
drveće na pučini-
(nemir mi vid zamaglio)
i
riječ jedna,
u grlu zaustavljena.
Nijemo opraštam
svima u bijelim odorama
(od doktora do oficira)
koji mi misli raniše.
Suzno opraštam
svima koji me
nenastanjenu
ostaviše.
(nesmetano se bršljan širi)
…
Ne brini! To samo misao moja,
skice
za oproštajni
portret
traži…
Na vrhu usana čeka.
Biće to jednom pjesma-
-ni jako dobra -ni jako loša.
Onako srednja, onako suzna.
Onako, kako se, danas,
bez tebe osjećam…
Ema Emilija Vasiljević „skice za uzdah ili pjesmu“
Pula-Croatia
***********************
***********************
