Zoran Radosavljevic
DUŠA
Duša mi je satkana od boravišta ratova,
revolucionara, sanjara, pesnika, viteza, slikara, spaljenih biblioteka i istrošenih senki... Snovi mi se ušuškaju pod čempres života uz smeđocrvenu koru i tvoje slike prelepe, odatle ih
otera samo miris kafe kad otvorim oči... Noću kad se sve jače oseća. .ja
pustim dušu na papir. . Nikada nećeš razumeti tu
prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati . Nikada nećeš razumeti tu
maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : "Nije mi ništa." A svašta mi je...fališ mi... Ja
sam mangup,princ blatnjavih čizama,kralj
bez lente, kralj noći đžentlimen i večito dete.Ti si najlepša princeza,lepotica iz sna i derište kao i ja... kao kad zaroniš do dna mora i samo kamenčić uzmeš u dlan, tako ti započne poneka zora, tako ti završi poneki dan... Ja živim gde zvezde tkaju sag od srebra, i nevinošću sja moje lice ...Zarobljen u kandžama zivota. Sa peharom u ruci trčim kroz pakao. Sa verom u sutra i sa srcem u grudima,
kao poslednji naivac živim...
Ne mogu ja, dobri čoveče,
ozdraviti, jer ja nisam bolestan nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti
Zoran Radosavljević
