Fadila Liđan Murić
NEDOSTAJEŠ, MAJKO
Često mi majko u snove dođeš;
ja naslonim glavu na grudi
tvoje,
i slušam srce kako ti kuca.
Otkucaje brojim,
otkucaj svaki k'o da moje ime
zbori.
Ti,od teškog rada ogrubjelom rukom,
a nježnijom od najmekše svile,
miluješ me i kosu mi sklanjaš sa lica.
Ljubim ti prste,dlanove,
te ruke drage,
koje su me majko,odhranile.
Čitam u očima tvojim ljubav.
Toliko nježnosti,zar igdje drugo ima ?
Nedostaješ ,majko!
Kad mi od Boga iskušenja stignu,
nemir grudi stegne,ne znam
kud bih sobom,
da mi kažeš:"I to će proći,dušo"-lakše bi mi bilo.
Tugu i bol da ti
povjerim,majko,
i radost bi mi još veća bila,
da je s tobom
dijelim,najmilija moja.
Do susreta našeg,
za rahmet duši tvojoj,
dragom se Bogu molim.
Do tada ,svakog dana,sve više i više,
ti ćeš mi nedostajati,majko.
Autor:Fadila Liđan Murić
Bosna i Hercegovina
Bosanski jezik
28.01.2023.god.
