Emmiliy Emma Wolf
Stan bez svjetla,
zora bez pjetla,
noć bez
zvijezda,
ptica bez gnijezda,
nit' je nebo plavo,
nit' mirišu trave,
što to su to
uradile
naše lude glave,
sve što želim reći da,
kucnuo je posljednji čas.
Znam da riječi zabole,
al'to nisu ljudi koji vole
kad bude teško,
oni će da nestanu,
sve je lako kad se sreća smije,
al' kad sunce prestane da grije,
snovi od jučer,
vječni košmar postaju.
Jednom kad sve bude juče
kad zora svane,a svanuće,
tad će sve za
mene da te veže
jer trebat ću ti ja,
kad bude bilo najteže.
Vlak bez pruge,kralj bez sluge,
ti ćeš biti pored neke druge,
od kad te nema moja duša pati,
bez tebe me drže,
samo prošli sati,
dali ćemo dati da
drugi stanu
između nas.???
Viza,kriza,Duldung,Offental,
Berlin,Beč,Malmo,Wuppertal,
gore,dolje,svuda pusto polje,
jesmo li zaslužili
da nam bude bolje,
sve što želim reći,
kucnuo je posljednji čas,
ako nema Bosne,
onda neće biti ni
nas.
Mi smo samo krvava mrlja,
na bjelosvjetskom tv ekranu,
mi smo oni koji trebaju,
nestati u tišini.
Sto njima znače naši životi,
što oni znaju
o ljepoti,
neka zauvjek ostanu u blatu laži.
Jednom kad sve ovo bude jučer,
kad zora svane,a svanut će,
ne daj bolu da ti grudi steže,
zašto te nije
bilo,
kad je bilo najteže?
Daj mi dan u kom si sretan,
daj mi samo mrvu toplog ljeta,
daj mi snove koji
ne postaju noćna moora,
budi ruka koja Bosnu brani,
budi ruka koja Bosnu hrani,
da već sutra naši snovi,
stvarnost postanu.
Jednom kad sve ovo bude juče,
Na svoje krilo stavit ćeš unuče,
kad bosanske zime zasnježe,
reci,ja sam bio tu, kad je bilo najteže.DR.
